Osteoporoza je sistemska, progesivna bolest skeleta, koju karakteriše smanjena koštana masa i kvalitet koštanog tkiva sa posledičnim povećanjem krhkosti kostiju i podložnosti prelomima. Osteoporoza predstavlja značajan zdravstveni i socio-ekonomski problem savremenog društva. Očekuje se povećanje broja obolelih od osteoporoze za 30% na svakih deset godina u 21. veku.
Osteoporoza može biti primarna i sekundarna. Faktori rizika za nastanak primarne osteoporoze su podeljeni u dve grupe: nepromenljive i promenljive. U nepromenljive faktore rizika ubrajaju se: genetska predispozicija, bela rasa, ženski pol, starosno doba ≥65 godina, pozitivna porodična anamneza za nastanak preloma, rana menopauza, hronična upotreba glukokortikoida (tokom 3 meseca ili duze).
U promenljive faktore rizika na koje možemo uticati ubrajaju se: pušenje, konzumiranje alkohola, mala telesna masa (nizak indeks telesne mase – BMI<18.5 kg/m2), dugotrajna laktacija , amenoreja u generativnom periodu (duže od 6 meseci), nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D, neadekvatna fizička aktivnost.
Sekundarna osteoporoza nastaje kao posledica drugih oboljenja i stanja koji dovode do gubitka koštane mase.
Dijagnoza osteoporoze se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza, kao i merenjem mineralne koštane gustine primenom osteodenzitometrije (DXA) pregleda. Osteodenzitometrija je značajna za: skrining za osteoporozu, utvrđivanje težine osteoporoze, određivanje rizika od preloma, identifikaciju pacijenata ta za farmakološku terapiju, za procenu promena u koštanoj gustini tokom vremena. TBS (Trabecular Bone Score) je skor trabekularne kosti koji nam daje dodatne informacije o mikroarhitekturi (građi) trabekularne kosti. TBS se može odrediti korišćenjem posebnog softvera u toku merenja mineralne koštane gustine.
Blagovremeno praćenje rizika od preloma i adekvatno lečenje su ključni u uspešnom lečenju osteoporoze i prevenciji komplikacija.
Desetogodisnji rizik za prelome se određuje na osnovu FRAX upitnika (www.shef.ac.uk/FRAX) koji izračunava desetogodišnju verovatnoću za prelom kuka ili druge značajne prelome povezane s osteoporozom (engl. major osteoporotic fracture, MOF; kičma, kuk, podlaktica ili nadlaktica). Određivanje biohemijskih markera koštanog metabolizma može biti korisno u praćenju efekata lečenja uz druge potencijalne koristi-predviđanje rizika za prelom, izbor terapije, kao i procenu adherencije i komplijanse.
Blagovremena dijagnoza osteoporoze se postavi kod svake pete osobe, dok samo trećina njih prima adekvatnu terapiju. Kod pacijenata koji imaju ponovljene prelome ili značajan gubitak koštane mase dok su na terapiji ponoviti procenu uzroka eventualne sekundarne osteoporoze.
Kada se postavi dijagnoza osteoporoze promena štetnih životnih navika i strategija za prevenciju preloma je primarna. Neophodan je adekvatan unos kalcijuma i D vitamina, prevencija padova, odgovarajuća fizička aktivnost. Kod pacijenata sa faktorima rizika za osetorporozu je potrebno sprovesti mere prevencije. Primarna prevencija podrazumeva preduzimanje mera za sprečavanje razvoja osteoporoze. Sekundarna prevencija se sprovodi preduzimanjem mera za rano otkrivanje osteoporoze, a tercijerna prevencija se odnosi na sprečavanje posledica osteoporoze (nastanak preloma).
Kod pacijenata sa osteoporozom i povećanim rizikom od preloma bisfofonati se preporučuju kao prva terapijska linija.Lekovi koji imaju pretezno anabolički efekat (utiču na stavaranje kostanog tkiva) kao sto su denosumab ili Teriparatid i Abaloparatid se preporučuju za terapiju osteoporoze kod osoba koje imaju veoma visok rizik od preloma. Kod žena u postmenopauzi koje imaju visok rizik od fraktura i ukoliko terapija bisfofonatima i denosumabom nije odgovarajuća može se preporučiti terapija selektivnim modulatorima estrogenskih receptora.
Rizik za prelome se određuje nakon svakog novog preloma, bez obzira kada se dogodio. Rizik od nastanka preloma se može povećati nakon prekida terapije.
Prof. dr Snežana Tomašević-Todorović
