Osteoartritis Kolena

Osteartritis može da zahvati svaki zglob, ali je najčešći na šakama, kolenima, kukovima i kičmi. Simptomi osteoartritisa se mogu kupirati, ali je oštećenje hrskavice i zgloba ireverzibilno. Aktivan način života, održavanje optimalne telesne mase i određeni tretmani mogu da uspore proces propadanja hrskavice, umanje bolove i održe pokrete zgloba.

Hrskavica je čvrsto vezivno tkivo koje omogućava lako klizanje zgloba bez otpora. Osteoartitis nastaje kad se hrskavica zgloba postepeno tanji i gubi. U nekim slučajevima, kad se hrskavica potpuno izgubi, nastaje trenje kosti o kost. Osteoartritis nije samo bolest hrskavice, zahvata ceo zglob. Nastaju promene na kosti na koju naleže hrskavica, kao i na vezivnom tkivu koje okružuje zglob i spaja mišiće za kost, ako i uaplu vezivnog tkiva unutar zgloba.

lno mali, 1-2%, ali pacijent mora biti prethodno upoznat sa mogućim ishodima.

Koji su znaci osteoartritisa kolena?

Simptomi osteoartritisa se razvijaju sporo i pogoršavaju se vremenom. Simptomi i znaci osteoartritisa su:

• Bol. Oboleli zglob je bolan za vreme ili posle aktivnosti
• Ukočenost. Najčešće se osećaj ukočenosti javlja nakon buđenja ujutru ili nakon perioda neaktivnosti.
• Osetljivost. Zglob može biti osetljiv na blag pritisak na ili oko njega.
• Ograničenje pokreta. Može se desiti da zglob ne možete da pokrećete u punom obimu.
• Osećaj rendanja. Možete imati osećaj grebanja, rendanja zgloba prilikom pokreta, uz čujna pucketanja i krckanja
• Koštane izrasline. Na rentenskim snimcima mogu da se uoči “višak kosti“, koji izgleda kao bodlja ili trn koji se formira oko obolelog zgloba
• Izlivi. Nastaju zbog upale mekih tkiva unutar i oko zgloba

Faktori rizika

Stanja koja mogu da povećaju rizik za nastanak osteoartritisa:

• Godine starosi. Rizik od nastanka osteoartritisa raste sa godinima starosti.
• Pol. Žene su sklonije nastanku osteoartritisa, mada nije potpuno jasan razlog.
• Gojaznost. Prekomernra težina povećava rizik od nastanka osteoartirtisa. Povećava se opterećenje na veće zglobove, kao što su kuk i koleno. Takođe, masno tkivo proizvodi proteine koji mogu da izazovu štetnu upali u i oko zgloba.
• Povrede zgloba. Sportske i druge povrede mogu da povećaju rizik od nastanka osteoartritisa, čak i stare i zalečene povrede.
• Ponovljeni stres zgloba. Ako posao ili sport kojim se bavite uzrokuje ponovljeni stres zgloba, može dovesti do nastanka osteoartritisa.
• Genetika. Kod nekoh ljudi postoji genetska predispozicija za nastanak osteoartritisa.
• Deformacija kosti. Neki ljudi su rođeni sa loše formiranim zglobovima ili hrskavicom manjeg kvaliteta.
• Neke metaboličke bolesti. Uključuje dijabetes, ili stanja u kojim postoji višak gvožđa (hemohromatoza).

Kako postavljamo dijagnozu osteoartritisa?

Često je prvi znak bolesti zgloba krivljenje zgloba, skraćenje koraka, otežano obuvanje, otok, ukočenost i bol. Prilikom pregleda doktor će pregledati zahvaćeni zglob na osetljivost, postojanje izliva, crvenila, pokretljivosti i deformiteta . Uobičajena je i dodatna dijagnostika rentgenskim pregledom (RTG) , u nekim slučajevima i magnetnom rezonancom (MRI).

Kako se leči osteoartritis?

U lečenju koristimo lekove tzv. NAIL (nesteroidni antinflamatorni lekovi), koji smiruju lokalnu upalu i imaju analgetski efekat, kao i ostale lekove protiv bolova. Uz to se sprovodi fizikalna, okupaciona terapija, u nekim slučajevima transkutana električna neurostimulacija (TENS). Prema proceni hirurga mogu se davati injekcije kortizona u zglob, tri do pet godišnje. 

Kortizon smanjuje upalu i bol, ali vremenom može da pogorša oštećenje zgloba, te ga treba primenjivati s oprezom. Dobar efekat su pokazale injekcije sa hijaluronskom kiselinom . One smanjuju bol, sastav je sličan zglobnoj tečnosti koja omogućava glatke pokrete zgloba. Novina u lečenju osteoartritisa je autologna kondicionirana plazma – za koju je naša ustanova licencirana. 

Hirurško lečenje kod mlađih i u blažim stadijumima kad je zahvaćena jedna strana kolena može se sastojati u korektivnoj osteotomiji , kojom se postiže smanjenje opterećenja na noseću površinu zgloba. Zadnji korak u lečenju je ugradnja proteze kuka ili kolena. To je procedura pri kojoj hirurg ukloni oštećenu zglobnu površinu i zameni je metalnim i plastičnim delovima. 

Rizici hirurškog lečenja su nastanak infekcije i nastanak duboke venske tromboze. Veštački zglob može vremenom da se istroši i eventualno da se javi potreba za promenom proteze. Rizik za nastanak komplikacija tokom i nakon operativnog lečenja je procentualno mali, 1-2%, ali pacijent mora biti prethodno upoznat sa mogućim ishodima.