Operativno lečenje preloma šaka

Čovekova šaka sadrži 27 različitih kostiju koje zajedno omogućavaju izvođenje finih motoričkih pokreta, kao što su hvatanje i držanje predmeta, pisanje, kuvanje, sviranje, osećaj dodira i opšte korišćenje prstiju, što je ključno za normalno svakodnevno funkcionisanje.

Prelom šake može podrazumevati prelome bilo kojih od ovih 27 kostiju: kostiju prstiju, metakarpalnih kostiju dlana i kostiju ručnog zgloba. U zavisnosti od traume, prelom se može desiti na samo jednoj kosti ili čak i na više njih.

Kako bi se sprečile trajne posledice, operativno lečenje preloma šake je od izuzetne važnosti u slučaju teških trauma, udaraca i nezgoda koje su kao posledicu imale dislociranje kostiju, prelome i štetu po krvna zrnca. 

Kada je potrebno operativno lečenje preloma šake?

Najpre je važno znati koji su uzroci preloma šake. Oni jesu mnogobrojni ali se najčešće dešavaju usled:

• Pokušaja ublaživanja pada šakama
• Jakog udarca
• Nespretnosti ili nezgode
• Sportskih povreda
• Bolesti kostiju

Kada je prelom doveo do pomeranja kostiju van svog normalnog položaja, višestrukih preloma, otvorenih preloma, zdrobio kosti, zahvatio zglob šake ili oštetio živce odnosno krvne sudove, operativno lečenje preloma šake postaje neophodno kako bi se sprečile trajne posledice. 

Trajne posledice neoperativnog lečenja preloma šake uključuju:

• Deformitet šake usled nespojenih kostiju.
• Narušena motorika i smanjena pokretljivost prstiju.
• Nemogućnost korišćenja zgloba.
• Formiranje ,,lažnog’’ zgloba. 
• Hronična bol šake i prstiju.
• Gubitak osećaja dodira.
• Oštećenje živaca.
• Oštećenje cirkulacije.
• Infekcije.
• Nezarastanje ili usporeno zarastanje preloma.

Kako izgleda operativno lečenje preloma šake?

Kada je reč o prelomu šake, važno je razumeti da postoje različiti tipovi u zavisnosti od toga koji deo šake je zahvaćen traumom. Najčešći tipovi preloma kostiju šake predstavljaju:

• Prelomi prstiju – iako se smatraju lakšim prelomima, njihovo zarastanje i rehabilitacija zna da predstavlja problem.
• Prelomi kostiju dlana odnosno metakarpalnih kostiju – nastaju najčešće udarcem pesnicom u nešto tvrdo.
• Prelom skafoidne kosti – uglavnom nastaje pokušajem ublažavanjem pada raširenim dlanovima.
• Kolov prelom –  vanzglobni prelom kod kog je donji okrajak pomeren prema gore.

U slučaju preloma šake, prvi korak pre same hirurgije podrazumeva fizički pregled kao i rendgenske snimke šake u cilju boljeg razumevanja lokacije i stepena preloma kao i broja slomljenih kostiju.

Kada se utvrde ove neophodne informacije, sledi operacija preloma šake pri čemu će vrsta zahvata zavisiti od toga koje su kosti prelomljene. 

• U slučaju kada je potrebno vratiti kosti u prirodni položaj, koristiće se metalni šrafovi i ploče koji će se ugraditi u samu kost.
• Kod manjih preloma prstiju postavljaće se Kiršnerova igla direktno kroz kožu kako bi stabilizovale kosti.
• Kod kompleksnijih ili otvorenih preloma se najčešće ubacuju metalne igle ili žice kroz kožu i u kosti, koje se povezuju s spoljnim aparatom.

Operacije se mogu obaviti u opštoj ili regionalnoj blok anesteziji u zavisnosti od slučaja. Njeno trajanje, takođe zavisi od slučaja i ozbiljnosti preloma. 

Oporavak i rehabilitacija nakon operacije

Vreme potrebno za potpuno isceljenje nakon hirurškog zahvata se razlikuje od osobe do osobe i budući da zavisi od starosti pacijenta, ozbiljnosti povrede i operacije, nije moguće dati tačno određen period, jednak za sve. Ono što se u praksi primetilo jeste da je za prelome prstiju potreban period od 6 do 12 nedelja, metakarpalne prelome 8 do 16 nedelja, dok za intraartikularne prelome i do 6 meseci.

Nakon skidanja gipsa, pacijentu će biti preporučene obavezne fizioterapijske vežbe, koje će se sprovoditi pod nadzorom fizioterapeuta, kao i vežbe koje će pacijent morati da izvodi sam kod kuće. Tokom fizioterapija, pacijent će raditi na motorici svojih ruku i prstiju, sa ciljem obnavljanja njihove pokretljivosti, snage i koordinacije.

Obavezno je da se pridržavate rehabilitacije budući da je ona neophodna kako bi se šaci vratilo normalno funkcionisanje u svakodnevnim uslovima. 

Prednosti operativnog lečenja

Hirurško lečenje preloma šake donosi brojne pogodnosti u odnosu na nehirurško lečenje, uključujući:

• Pravilno pozicioniranje kostiju, odnosno vraćanje u njihov prirodni položaj, što često nije moguće bez operacije. 
• Pravilno i ubrzano zarastanje kostiju zahvaljujući metalnim alatima koji ih pridržavaju i stabilizuju u fazi oporavka.
• Nemogućnost nastanka deformacije šake i ,,lažnih’’ zglobova jer se kosti vraćaju u pravilan položaj.
• Brži oporavak i vraćanje svakodnevnim aktivnostima.
• Smanjen rizik od infekcija i dugoročnih komplikacija poput artritisa i hroničnih bolova.
• Precizno lečenje ili zamena zdrobljenih kostiju koji se ne mogu vratiti u prirodnu poziciju.
• Stručno praćenje napretka zarastanja.

Kada se obratiti lekaru?

Prelom šake je lako prepoznatljiv i podrazumeva sledeće simptome:

• Moguć zvuk krckanja prilikom povrede.
• Oštar i intenzivan bol prilikom pokušaja pomeranja prstiju ili šake. Bol može početi kao tup, ali će se vremenom svakako pogoršati.
• Šaka je osetljiva na dodir, moguć je osećaj trnjenja i slabosti.
• Nemogućnost pokreta prstiju i šake, hvatanja ili držanja predmeta.
• Oticanje šake usled skupljanja tečnosti u tkivu. 
• Pojava deformiteta odnosno izbočine, neprirodan izgled prstiju ili šake.
• Otvorena rana, odnosno jasno vidljiv deo kosti izvan kože, obično je praćeno krvlju. 

Prilikom uočavanja ovih pojava potrebno je hitno posetiti lekara kako bi se sprečile infekcije i neželjene komplikacije.